Značenje emodžija: šta poručuju 😂, 🙂, 👍 i 💀

Odakle emodži i zašto ne izgleda svuda isto

Reč emodži dolazi iz japanskog: „e” znači slika, a „moji” znak ili slovo. Prvi emodžiji su nastali krajem devedesetih u Japanu, za mobilne telefone, a danas ih usklađuje Unicode konzorcijum, pa isti emodži može da se pošalje sa bilo kog uređaja na bilo koji drugi.

Unicode određuje šta neki emodži predstavlja, ali svaki proizvođač ga crta na svoj način. Zato isti osmeh na jednom telefonu izgleda srdačno, a na drugom ukočeno. Ako ti se čini da je neko poslao čudan izraz lica, moguće je da on na svom ekranu vidi sasvim drugačiji crtež.

Lica: smeh, osmeh i namigivanje

• 😂 suze od smeha: nešto je baš smešno. Oksfordski rečnici su ga 2015. proglasili rečju godine, ali ga deo mlađih danas doživljava kao staromodan
• 😅 osmeh sa kapljicom znoja: nervozan smeh, olakšanje ili „malo mi je neprijatno”, na primer posle sitne greške
• 🙂 mali osmeh: za mnoge ljubazan i neutralan, a za druge hladan, kao osmeh kroz zube
• 😉 namigivanje: šala, „znaš na šta mislim” ili blagi flert, zavisno od toga ko kome piše
• 🙃 naopako lice: ironija, sarkazam ili pomirenost sa sudbinom, u smislu „šta ću, takav mi je dan”

Ruke, srca, vatra i lobanja

• 👍 palac gore: u redu, slažem se. Nekima je to sasvim normalan odgovor, a drugima zvuči kao suvo „ok, ne smaraj”
• ❤️ crveno srce: ljubav, ali vrlo često i obična zahvalnost ili podrška, posebno kao reakcija na tuđu poruku
• 🔥 vatra: odlično, sjajno, „ovo je jako”, a ponekad i da je neko ili nešto zgodno
• 💀 lobanja: kod mlađih najčešće znači „umirem od smeha”, a ne smrt ili pretnju
• 🙏 sklopljeni dlanovi: molim te ili hvala; neki u tome vide molitvu, a neki pljesak dlanovima, kao „daj pet”
• 👀 oči: radoznalost, „vidim ja šta se ovde dešava” ili znak da neko čeka nastavak priče ili tračeva

Isti znak, različite generacije

Mnoge razlike u čitanju emodžija ne zavise od toga odakle ko piše, nego od generacije. Starijima su 🙂 i 👍 sasvim prijateljski i štedljivi odgovori. Mnogi mlađi ih čitaju kao pasivnu agresiju, nešto poput „dobro, kako ti kažeš”, posebno kad stignu bez ijedne reči.

Kod smeha je slično. Ko je počeo da se dopisuje na prvim pametnim telefonima, piše 😂 kad mu je smešno. Mlađi za istu stvar češće koriste 💀 ili 😭, koji na prvi pogled deluju tužno ili mračno. Nijedna strana ne greši; samo govore malo drugačijim jezikom.

Zato ne zaključuj prebrzo. Ako ti mama odgovori palcem gore, verovatno se samo slaže. Ako ti tako odgovori drugar koji inače piše duge poruke, možda je umoran, zauzet ili ljut, a jedini način da saznaš je da pitaš.

Emodžiji koji se lako pogrešno razumeju

Neki emodžiji imaju i drugo značenje, pa ih vredi koristiti pažljivo:

• 😬 iskeženi zubi: znači nelagodnost ili „ups”, a neki ga pošalju misleći da je to širok osmeh
• 😭 glasan plač: može da bude prava tuga, ali i jak smeh ili oduševljenje
• 😏 poluosmeh: samouverenost ili flert, što u pogrešnom razgovoru deluje neprijatno
• 🍑 i 🍆 breskva i patlidžan: na internetu skoro uvek imaju dvosmisleno značenje, pa ih ne šalji nepoznatima ni kada misliš na voće i povrće
• 🙃 naopako lice: ko ga ne poznaje, može da pomisli da mu se rugaš

Kada je bolje bez emodžija

Kada neko piše o gubitku, bolesti ili velikom problemu, emodži lako deluje neozbiljno. Nekoliko iskrenih reči vredi više od bilo kog crteža. Isto važi za izvinjenje: „Izvini, pogrešio sam 😅” zvuči kao da grešku umanjuješ, a „Izvini, pogrešio sam” kao da je zaista priznaješ.

Pazi i kad se raspravljaš. Emodži koji se smeje usred svađe najčešće se čita kao ruganje, čak i kad je trebalo da smiri situaciju. U prvoj poruci nekome koga ne poznaješ, ili nekome starijem i u ozbiljnijem razgovoru, dovoljan je jedan jednostavan osmeh ili nijedan.

I na kraju, mera. Poruka u kojoj posle svake reči stoji po jedan emodži teško se čita, posebno na manjem ekranu. Jedan dobro izabran emodži kaže više od deset nasumičnih.