Pravopis u chatu: najčešće greške i pravilni oblici

Chat je opušten, ali ne baš skroz

Kad pišeš drugaru, „nzm” i „msm” su sasvim u redu, a niko neće zameriti ni zaboravljeno veliko slovo. Pravopis u chatu nije pitanje ocene, nego razumevanja: poruka treba da kaže ono što si mislio.

Problem nastaje kad greška promeni reč u neku drugu, ili kad je neko ko te ne poznaje shvati kao nemar. Za prvi utisak, za ozbiljniju temu ili za poruku nekome starijem vredi odvojiti nekoliko sekundi i proveriti šta si napisao.

Ne uz glagole piše se odvojeno

Ovo je verovatno najčešća greška u chatu. Odrična rečca „ne” piše se odvojeno od glagola: ne znam, ne mogu, ne volim, ne želim, ne bih, ne bi. Postoje samo četiri izuzetka koja se pišu zajedno, sa svim svojim oblicima: neću, nisam, nemam i nemoj.

Uz imenice i prideve „ne” se obično piše zajedno: nesreća, neznanje, neozbiljan. Zato je pravilno „ne znam”, ali „neznanje”.

• nebi: pravilno je ne bi
• neznam: pravilno je ne znam
• nemogu: pravilno je ne mogu
• ne ću: pravilno je neću
• nebih: pravilno je ne bih

Ja bih, ti bi, mi bismo

Kod kondicionala se često pomeša koji oblik ide uz koje lice. Pravilno je: ja bih, ti bi, on ili ona bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Kad pričaš o sebi, piše se „bih”, sa h na kraju: „Ja bih kafu”, „Ne bih to rekao”.

Rečenica „Ja bi išao” zvuči poznato jer se tako često i govori, ali pravilno je „Ja bih išao”. Isto tako, „Mi bi došli” je pogrešno, a „Mi bismo došli” pravilno.

Č i ć: kad jedno slovo menja reč

Č i ć se u govoru u mnogim krajevima jedva razlikuju, pa se lako zamene i u pisanju. Ć je u rečima kuća, noć, sreća, ćerka, ćao i u infinitivima na -ći: doći, ići, reći, moći, pomoći. Č je u rečima čovek, čaj, čekati, čitati i čokolada.

Ponekad greška menja značenje. „Veče” je deo dana, a „veće” znači veće po veličini ili savet, na primer gradsko veće. Kad se kuca bez kvačica, „kuca” može da bude i kuća i glagol, kao u rečenici „neko kuca na vrata”.

Ako nemaš slova sa kvačicama na tastaturi, podesi srpsku latinicu na telefonu; to traje minut. Zamena „dj” za đ je razumljiva kad nema drugog izbora, ali „takodje” i „takođe” nije isto lepo pročitati.

Zajedno ili odvojeno

Nekoliko reči koje se u chatu često pišu pogrešno:

• uopšte: zajedno, ne „u opšte”
• takođe: zajedno i sa đ
• zaista: zajedno, ne „za ista”
• iako i odjednom: zajedno
• na primer, u redu, zato što: odvojeno
• bilo ko, bilo šta: odvojeno, a neko i nešto zajedno
• da li: odvojeno, jer je „dali” oblik glagola dati, kao u „oni su dali”
• zato i za to: „Zato sam došao” znači iz tog razloga, a „Hvala ti za to” znači za tu stvar

S ili sa, je li ili jel

Ispred reči koje počinju glasovima s, š, z i ž piše se „sa”: sa sestrom, sa šefom, sa Zoranom, sa ženom. Tako je i u izrazu „sa mnom”. Ispred ostalih reči obično stoji kraći oblik „s”: s tobom, s drugaricom, s Markom.

Kod pitanja je pravilno „je li” i „jesi li”: „Je li stigao?”, „Jesi li tu?”. Može i „Da li je stigao?” i „Da li si tu?”. Oblik „jel” je razgovorni i među drugarima u chatu niko mu neće zameriti, ali u ozbiljnijoj poruci bolje je napisati „je li”. Pogrešno je „jel si”, a pravilno „jesi li”.

Ekavica, ijekavica i ispravljanje drugih

U srpskom jeziku standardne su i ekavica i ijekavica. U Srbiji se uglavnom piše ekavski, a ijekavski govore i pišu mnogi u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ne moraš da prelaziš na ijekavicu kad ti neko tako piše; razumećete se. Samo ih ne mešaj u istoj rečenici, kao u „lijepo vreme”.

Ako primetiš grešku kod nekog drugog, razmisli da li je uopšte važna. Ispravljanje usred razgovora, pred celom sobom, retko je prijatno i obično zvuči kao podsmeh. Ako ti je stalo, napiši to ljubazno i nasamo. Pravopis je tu da se bolje razumemo, a ne da bi neko ispao pametniji.